Zemlja
Oči ti iskopaše
pameti ti ispraše
od pustote lepa zapremino
praha i nebeskog kamena, opojno
Kičmu ti od svoda saviše
sopstveni crvi i uniforme utvare
i reč na tobom levitira "mrzimo"
iz košnice prezira ognjeno u te utkano
Gnusne te kandže mrakom otimaju
slepci belim ti štapom krike ne čuju
da zlo odagnamo vremena ne dajete
kako reći otetim i prerezanim "trajete"
Ipak, za ljutu se ranu ljuti spravlja melem
da li prekom osvetom ili jarkom istinom greh da ti sperem
jer tvoji te gnjili plodovi smradom zlovere otrovaše
ali ne zna sitan, pod noge stolećima ti i lavove bacaše.
Daleko
Znam da misliš, sve je uvek i bilo sada
tamna promisao slasti, i strasti nikad sputala
Što ja zovem jadom i trnjem tebi su život i nada
i nećeš da pojmiš kako je moja sićušnost tvoju lepotu gutala
Znam da ne znaš, mrak će jednom pojesti sve
žudim da te od ničega spasim ali oči te meni dovesti neće
A oštrica kompasa meke ti duše u grudi mi upire
i nešto malo u tebi laž moju ne shvata, prodaćeš sve za krišku sreće.
